Razmazena
Sedim u aperitiv baru poznatog planinskog hotela. Dok ispijam prvu kafu,razmisljam..razmisljam o svemu. Mozda sam ja zaista previse razmazena. Dobro,razmazena jesam,ali jedno je sigurno- nemam pokvarenu dusu. Umem da preteram,prenaglim,pobesnim,ali pobogu to rade svi ljudi,ne znaci da sam razmazena.
Razmazena je rec,u mom slucaju ''razlog'' zasto me je decko ostavio. To sto zaboga idem u setnju u stiklicama (koje meni pritom uopste ne smetaju,pa ne znam sta to njemu toliko upada u oci),razmazena sam jer imam nadogradnju kose,nadogradnju noktiju,jer sam skockana u 6 sati ujutro po potrebi. Ne branim sebe,po meni to nije razmazenost,vec stil,nacin zivota. Volim da sam doterana,sredjena,uredna. Trudim se da izvucem maximum iz sebe. Nemam ni silikonska usta,niti grudi,ne preterujem bas ,mada nemam nista ni protiv toga. Sve je to stvar licnog izbora. Osecam se lepo kada sam doterana,kada nosim haljinicu,vrtoglave potpetice,male torbice (priznacu vam da jedva sve moze i da stane u nju),obozavam Martini,sa maslinom obavezno (i zbog toga dobila komplimen od mog dragog da sam razmazena).
Razmazenu me je upoznao,bio je sa ''razmazenom'' par divnih meseci. Dok ta ista ''razmazena'' nije nasla poruke u njegovom telefonu. Pada mi mrak na oci,ruke mi trnu,dobijam odliv. Sada priznajem,ja nisam razmazena ,ja sam BUDALA,sto sam dopustila sebi da me izbaci iz takta i tako emotivno unisti osoba koja je sve osim normalna. Bila je huka-buka par dana,ja se preselila kod drugarice da malo ohladim glavu,nisam nigde izlazila,ugasila telefon,kao da razmislim o svemu,mada sam negde u dubini ipak slutila da cu preci preko toga iako me jelo iznutra to sto me je na neki nacin prevario. Muvao se sa drugom,iako nije bilo nikakvih konkretnih poruka da se vec ''nesto desilo'',a da ja to nisam nasla,procitala,prevario bi me. Po meni i muvanje drugih devojaka je prevara ako si zauzet,a pritom jako znam da zaboli partnera. Jedino o njemu sto sam cula tih dana je da stalno pije,od jutra do sutra..sirovina..
Budim se jedno jutro,razmisljam da li da upalim telefon..razmisljam,razmisljam,puls se ubrzava i i i i palim telefon. Telenor,propusteni pozivi,poruke od drugarica,poruke od tracara koje jedva cekaju da cuju o cemu se radi. Napokon,njegove poruke. Sasvim sam sigurna da necu odgovoriti ni na jednu. Kao sto i nisam. Ali za poziv vec nisam bila sigurna. Nakon 15-ak minuta zvoni telefon,ON,pustam par sekundi da zvoni i javjam se. Insistira da se vidimo,pristajem kao iz topa. Dolazi po mene,ulazim u kola,idemo kod njega u stan,kune,kumi,moli,da su to samo bile poruke..Ja hladna kao spricer,naravno nista mu ne verujem. Zatim mi je rekao da izadjem iz stana,malo sam bila u soku,ali nisam htela da to primeti,krenuo je zamnom. Seli smo u kola i stali ispred gradske crkve. Usli smo unutra,nije bilo guzve (inace da jeste,sasvim sam sigurna da bi se samo malo pomolio i izasao),zakleo mi se da me nije prevario. Zakleo se jedno 99+ puta. Sirovina,pomislila sam,lepo je sto me je odveo u crkvu,ali nakon onih poruka sto sam pronasla,i nakon sto sam ukapirala da je njegovo kretensko ponasanje prema meni bilo samo odraz da nesto nije kako treba u nasoj vezi.
Odlucili smo da odemo desetak dana na planinu,pa posle na more. Cisto malo da se sredimo,prebrodimo probleme,zblizimo se malo,sta vec.. Prva tri dana bila su idilicna,zaista. Cetvrti dan primio je uznemiravajucu poruku koju nije hteo da mi pokaze i saopstio mi da moramo odmah da se vratimo,pristala sam da krenem sa njim. Kada samo se vratili u grad ostavio me je kod njegove sestre,vrativsi se sat vremena kasnije,vidno uzrujan,znala sam da nesto nije bilo kako treba,samo nisam nikako mogla da naslutim sta. Pozdravili smo se sa njegovom sestrom i krenuli prema kolima,stao je na trafiku i kupio flasicu obicne Rosa vode (sto je skroz netipicno za njega,on pije iskljucivo kiselu vodu). Sedamo u kola,krecemo nazad na planinu. Pita me da li imam neke tabletice za smirenje,odgovorih da imam,trazio je da mu dam dve. Dala sam mu i upitala u cemu je problem. Samo je rekao pusti me do planine,mnogo sam besan. Naredna dva sata cutala sam,kuckala po telefonu,slusala muziku,nisam htela da ga nerviram ptanjima i podpitanjima.
Stigli smo na planinu. 14h ,stizemo taman na rucak. Rucali smo,idemo u sobu da prilegnemo. Legao je na krevet,ja skidam cipele,blejzer,ostavljam torbu na sofu. Primecujem da me gleda. Pogledam u njega i kaze mi :''Lezi''. Legla sam i prislonila se na njega,poceo je da me grli,ljubi steze,govori kako jesam kreten,ali da me voli puno. ''Marko,da li ti to umires,pa se oprastas ili sta je problem??? Otvori se,reci mi,podeli samnom,sami smo ovde''. ''Ne,ne mogu da ti kazem,ne mogu do ponedeljka,ako ne resim do ponedeljka,recicu tu''. ''Ali ja zelim sada da mi kazes,vec par sati razmisljam zasto si uznemiren i svasta mi pada na pamet,plasim se za tebe'',rekoh. ''Nema potrebe da se plasis,resavam stvar u pokretu,uostalom samo me pusti da se smirim i sve cu ti reci u ponedeljak''. Tu sam stala sa navaljivanjem da mi prizna bilo sta.
Ponedeljak,po obicaju ustajemo na dorucak,pa u setnju,srecemo njegovog kolegu,koji nam se pridruzuje. Pricali su o nekom kontenjeru pored koga je bila zapaljena sveca i stavljeno cvece,kao da je neko umro. Prokomentarisala sam samo da samo treba okrenuti glavu na drugu stranu i kad je vec mrtav da ne treba gledati u tudju nesrecu kada vec ne mozes da pomognes. Da bih na tu moju konstataciju dobila prekor tipa :'' Cuti bre,sta znas ti,seljancuro jedna''. To me je dotuklo,okrenula sam se i vratila u hotel. Dosao je posle pola sata i rekao mi da sidjem u restoran. Obukla sam se,sredila i sisla do restorana,gospodin je rucao,ja sam posmatrala.Ruku na srce vise mi je bilo do povracanja nego do jela. Krenuli smo do neko funkcionera,meni nebitan lik totalno,ali za njegov posao bio je krupna zverka,a ja sam mu odlicno pala da se pohvali samnom i mojim izgledom pred tim matorcem. Znala sam unapred da me vodi zbog toga. Kada ga svi ,ceo grad,posle 5 godine vide sa novim Porche Cayennom i lepom,doteranom devojkom,dodatno kad cuju da je u luksuznom hotelu (taj smestaj je inace platio moj otac). Stali smo u obliznju prodavnicu da bi uzeo bocu dobrog pica tom njegovom nadredjenom. Maler,on nema dinara,a bankomat u hotelu se pokvario dva dana pre naseg dolaska. Pitao me je da li imam Dinare. klimnuh glavom i upitah ga koliko mu treba. ''Daj mi deset hiljada za svaki slucaj''. Dala sam,izlazi iz prodavnice,stavlja pice na zadnje sediste,kusur stavlja u kaseticu na mesto na gde bi trebao da stoji menjac (posto je automatik). Kada sam najmanje ocekivala,poceo je da me vredja,''mnogo se drsko ponasas,bezobrazna si,kurvo...
Da preskocim ostatk razgovora,jer me je povredio stvarno,nicim izazvan. Da skratim pricu,isterala sam ga iz hotela,iznapusavala,da je muska svinja,kreten,da mu nista nisam radila,da ga nisam varala,da ga volim,da sam prelazila preko svih njegovih uvreda da sam plakala krisom,da mi je zivce pojeo,da treba da se vrati u selo iz kog je i dosao,da sam premija za njega,da ga volim iako je kada smo se smuvali imao 80 kilograma,a sada 110 kg i da mi to ne smeta..svasta sam mu sasula u lice,mozda nisam trebala,mozda sam treba hladna kao spricer da mu kazem da izadje i da zaboravi na mene. Nije zasluzio da cuje i da ga posle svega toga ja volim. Ali nema veze,sta je tu je.
Otisao je,ni cao nije rekao,ja ni suzu nisam pustila,ne zato sto mi je svejedno ,vec zato sto nije vredan mojih suza.
Sedim sama u aperitiv baru hotela,razmisljam i dalje , svaki put zakljucim da ja nisam kriva,ili mi jednostavno bude lakse kada to kazem. Sustina je da sam previse oprostila,a na kraju ja ispala kriva i razmazena. Jednom sam dosta dugo patila za jednim bivsim,prica nije bila ni slicna naravno,taj bivsi me mnogo vise cenio,makar me postovao kao zensko,patila sam dugo za njim. Ali sada,sada necu tako. Idem na more,pa opet na planinu,pa u posetu rodjacima, hocu ponovo da ludujem sa drugaricama u gradu,sve ono sto skoro godinu dana nisam radila. Ko bi rekao da ce neko poput mene,neuhvatljive,nadobudne,devojke koja je uvek u pokretu,jednog dana postati uzorna devojka. Ili bih pre to nazvala prava glupaca.
Navikla sam se na njega,priznajem,ali sam istovremeno i srecna jer znam da sam sebi ucinila dobru uslugu. :))) (Dalje)